Najbolja verzija sebe - masteriranje uma i tela

Oktobar je mesec mentalnih slomova, oktobar je nova lekcija, oktobar je prekretnica, oktobar je preispitivanje i donešenje novih odluka, oktobar je preživljavanje. Oktobar je okretanje novog lista. Oktobar je meni decembar, a novembar januar.

Daleko od toga da u drugim perioda nemam padove, ali nisu toliko izraženi. Oktobar je trenutak kada telo i glava zapadnu u disfunkcionalno stanje i simbioza koju su uživali do tad se rasprsne kao da je od stakla. Toliko jednostavno.

To se dešava godinama u nazad, ali taj raspad sistema mi nije donosio nove lekcije. Moj mozak nije uspevao da izvuče ni jednu pouku iz tog stanja. Godinu i dva meseca već traje ovo moje putovanje. Spoznaja, otkrivanje i usvajanje lekcija proizašlih iz bola.

Da ne bih otišla preširoko, bazirala bih se samo na jednoj stvari. Dovođenje u sklad glave i tela. Treniram otprilike 3 godine i napokon počinjem da vidim beneficije te disciplinovane aktivnosti. Već neko vreme mi je jasna činjenica da masteriranje uma ne ide bez masteriranja tela. Ali nisam shvatala suštinu. Nisam shvatala ono šta se nalazi između početka i cilja. Nadam se da mi je ovaj oktobar otkrio upravo to.

Poteze povlačimo kad smo najjači. Tad kidamo, guramo, vučemo, grebemo. Dok se boravak na dnu svodi na puko preživljavanje. Činjenica da ne treba da očekujemo ništa od života mi je savršeno jasna. Ali nije potpuno tačna. Ne treba da očekujemo ono dobro, ali moramo biti spremni za ono loše.

Problem, generalno, koji ljudi imaju, jeste da u trenucima sreće nisu svesni šta se dešava oko njih. Samim tim, ne umemo da cenimo upravo te sitnice. Ali kad se desi nešto loše, kada izgubimo samopouzdanje, kada se nađemo na dnu, svesni smo apsolutno svega. Loša strana toga je što preuveličavamo probleme. Dobra strana je što možda uvidimo neke bitne stvari koje bi nam inače promakle jer, kao što rekoh, često bivamo zaokuljeni onim lepim stvarima.

Činjenica koju ja moram ozbiljno da shvatim i u svojoj glavi dva puta da je podvučem crvenim markerom jeste ta da se jednom mesečno moje telo i moj mozak posvađaju. Taj period ćemo nazvati PMS. Jer kada moje telo nije na vrhuncu svoje snage, kada hormoni divljaju, imam osećaj da mozak spusti zavesu preko očiju i tada sam kao muva bez glave. Svaki potez je pogrešan. Svaka odluka je pogrešna. Svaka reakcija je pogrešna.

Zaključak koji sam ja izvela, a tiče se povezivanja tela i uma, jeste taj da ne smem telu dozvoliti slabost. Pod slabost, moj slučaj podrazumeva divljanje hormona u telu.

Iako se to dešava i dalje, primećujem promenu u mom mentalnom zdravlju od kada treniram. Fizička aktivnost deluje pozitivno na raspoloženje, povećan unos tečnosti, ishrana bogatija proteinom, smanjivanje unosa pšeničnih proizvoda, slatkiša i mlečnih proizvoda. Sve ovo predstavlja određenu kariku koja čini jedan duži lanac. Lanac koji vodi ka zdravijem telu. Jer ne kaže se džabe da je u zdravom telu zdrav duh. Očigledno sam od onih slow learn-era kojima reči ne znače ništa dok sve ne osete direktno na svom telu.

Vratiću se na trenutak nekoliko pasusa u nazad, gde sam rekla da moramo biti spremni za loše stvari. Jedna priča se meni opasno urezala u pamćenje. Pranje zuba. Svi to radimo zar ne? Više puta dnevno, jednom dnevno, kako god, ali svi to radimo. I posle jednog pranja ne primećujemo skoro pa nikakvu promenu na svojim zubima. Ali da to ne praktikujemo, kakve bi bile posledice? Sagledajmo to kao metaforu. Jer isto važi za fizičku aktivnost. Od jednog treninga nećemo imati bolju kondiciju, neće nam ojačati srce niti ćemo izgraditi mišićnu masu. Ali kontinuitet čini čuda. Koliko na fizičkom, toliko i na mentalnom planu.

Treninzi i fizička aktivnost su ono što meni pomaže da se posle jednog pada jako brzo podignem sa dna. Ne zadržavam se dugo u blatu, već ga odmah otresem sa sebe i krećem gore.

Bez fizičke, nema ni mentalne snage. Mislim da se ovde nalazi laičko objašnjenje zašto ove dve stvari dolaze u paketu. Pišite u komentaru svoje viđenje problema, ispravite me ako grešim i priključite se meni i ili započnite svoje putovanje ka najboljoj verziji sebe. Cilj Iron Decision ratnika jeste da učimo zajedno i pomažemo se međusobno u ostvarivanjima svojih ciljeva.